Шта је врховна ревизиона институција?

Статут Међународне организације врховних ревизионих институција (INTOSAI) дефинише врховну ревизиону институцију као јавно тијело државе или наднационалне организације које, без обзира на назив, конституцију или организацију, врши, на основу закона или друге формалне радње државе или наднационалне организације, највишу функцију јавне ревизије те државе или наднационалне организације на независан начин, са или без правосудне надлежности.

Које су надлежности Канцеларије за ревизију институција БиХ?

Канцеларија за ревизију институција БиХ је основана Законом о ревизији институција БиХ и надлежна је да проводи ревизију у тренутно 74 институције БиХ.

Надлежност Канцеларије за ревизију обухвата, у складу с одредбама овог Закона, све јавне институције БиХ, укључујући: 

Парламентарну скупштину БиХ, Предсједништво БиХ, Савјет министара БиХ и буџетске институције на нивоу БиХ,  ванбуџетска средства која могу бити предвиђена Законом, средства која су као зајам или грант за БиХ међународна тијела и организације обезбиједили некој институцији или пројекту на нивоу БиХ, средства осигурана из Буџета било којој другој институцији, организацији или тијелу, компанију у којој држава има власнички удио од 50% плус једну дионицу или више.  Ревизија укључује и све финансијске, административне и друге активности, програме и пројекте којима управља једна или више институција и тијела БиХ, укључујући процесуирање и приходе од продаје имовине, приватизација и концесија. 

Ревизију институција на ентитетским нивоима проводе канцеларије за ревизију основане ентитетским законима о ревизији.

Шта обухвата екстерна ревизија институција БиХ?

Канцеларија за ревизију институција БиХ ревизију буџетских корисника на нивоу институција БиХ обавља провођењем двије врсте ревизија:

1. Финансијска ревизија која подразумијева:

• ревизију финансијских извјештаја и припадајућих рачуна институција, с циљем процјене да ли су финансијски извјештаји поуздани и да ли биланси у потпуности одражавају резултате извршења Буџета, и
• ревизију усклађености, тј. процјену да ли руководиоци институција БиХ примјењују законе и прописе, користе средства за одговарајуће намјене, оцјену финансијског управљања, функцију интерне ревизије и система интерних контрола. 

1. Ревизија учинка која подразумијева:

• преглед или испитивање одређеног аспекта пословања цијеле или дијела институције, програма или активности, у погледу економичности, ефикасности и ефективности с којим та институција користи своје ресурсе.

Шта је ревизорско мишљење?

Ревизор изражава мишљење након извршеног процеса финансијске ревизије. Мишљење у финансијској ревизији се даје у два дијела: мишљење о финансијским извјештајима и мишљење о усклађености. Мишљење о финансијским извјештајима је увјерење ревизора о усклађености финансијских извјештаја са рачуноводственим стандардима, док је мишљење о усклађености увјерење о томе да ли су активности, финансијске трансакције и информације субјекта ревизије проведене у складу с релевантним законима и другим прописима.

Више о врстама ревизорског мишљења можете пронаћи у Водичу за грађане.

Да ли се даје мишљење у ревизији учинка?

Не. Ревизија учинка резултира закључцима који представљају оцјену ревизора стања области или процеса који је био предмет ревизије, у односу на постављене критеријуме.

Шта се дешава с извјештајима о ревизији након што буду објављени?

Извјештаји о проведеним финансијским ревизијама се достављају субјектима ревизије, тј. институцијама БиХ на које се односе, Парламентарној скупштини БиХ, Савјету министара БиХ, Предсједништву БиХ и Министарству финансија и трезора БиХ.

Ревидирана институција дужна је послати одговор Канцеларији за ревизију и Министарству финансија и трезора БиХ у року од 60 дана од пријема ревизорског извјештаја, у којем се наводе радње које је предузела та институција ради превазилажења слабости, нерегуларности и прекршаја који су идентификовани у ревизорском извјештају. 

Парламент може, на основу налаза и препорука из годишњег извјештаја о ревизији и/или годишњег извјештаја о извршењу буџета, смањити буџет једне или више буџетских институција или предузети друге одговарајуће корективне радње. 

Извјештаји о ревизијама учинка достављају се субјекту ревизије и Парламентарној скупштини БиХ.

Сви извјештаји о ревизији предмет су разматрања на сједницама оба дома Парламентарне скупштине БиХ и надлежних парламентарних комисија. Савјет министара БиХ на својим сједницама такође разматра извјештаје о проведеним ревизијама.

На који начин ревизија доприноси унапрјеђењу стања у јавној управи?

Ревизори на основу прикупљених доказа у процесу ревизије у извјештајима о ревизији наводе налазе ревизије који представљају одступања од заданих критеријума. Ревизори, с циљем унапрјеђења стања или отклањања неправилности, упућују препоруке институцијама, али немају право да кажњавају уколико се те препоруке не реализују. То је задатак других институција као што су парламенти, судови и сл. Извјештаји о ревизијама су јавни тако да могу бити основа за иницијативе како од стране надлежних органа тако и јавности. 

Траже ли ревизори превару и корупцију?

Јавност претпоставља да се превара и корупција на једноставан начин открива кроз обављање финансијске ревизије. У фокусу ревизије је успостављање система интерних контрола и транспарентност рада институција који спрјечавају да се појаве неправилности, превара и корупција. Ревизија се по закону ради у свим институцијама, без обзира на то има ли могуће преваре или не. Међутим, ревизори могу открити могућу превару током ревизије и о томе ће обавијестити институције задужене за истраживање преваре. Стога је ревизија добар механизам за спрјечавање појаве преваре или корупције.

Провјеравају ли ревизори сваку трансакцију?

Не. Ревизора нема толико да би се провјерила свака трансакција коју институције направе. Ревизори провјеравају значајније и ризичније трансакције и не могу са 100% сигурношћу рећи да је у институцији све исправно урађено у току године. Такве ревизије би биле прескупе и дуго би трајале. Зато ревизори дају тзв. разумно увјерење којим указују како предмет ревизије у свакоме битном погледу јест или није у складу с утврђеним критеријумима. Иако ревизори не могу провјерити сваки догађај или трансакцију у некој институцији, они разумију системе пословања у институцијама врло добро јер су у овим институцијама БиХ присутни сваке године. Пажњу усмјеравају на ризичније и значајније догађаје и трансакције, поготово на појаве код којих уоче неправилности или недостатке. Ревизори у извјештајима пишу и о питањима код којих нису уочене неправилности, али су битне због информисања јавности, с обзиром на то да се ради о употреби јавног новца.

Гдје се објављују извјештаји о проведеним ревизијама?

Сви извјештаји о проведеним ревизијама, осим оних које садрже повјерљиве информације, објављују се на wеб-страници Канцеларије за ревизију: www.revizija.gov.ba.

На који начин јавност/појединац/институција могу обавијестити Канцеларију за ревизију о уоченим неправилностима или  доставити информације, упите и сугестије?

Информације, упите и сугестије јавност Канцеларији за ревизију може доставити путем контакт форме доступне на wеб-страници Канцеларије за ревизију, као и путем е-маила: saibih@revizija.gov.ba.

Организације цивилног друштва, невладине организације и удружења, као и друге заинтересоване организације и лица из БиХ могу Канцеларији за ревизију доставити приједлоге тема за ревизију учинка путем јавног позива који Канцеларија за ревизију објављује на својој wеб-страници.